Autori: Aleksandra Jelenković 878, Luka Popara 894, Milica Milenković 898
Niško novinarstvo pod plaštom politike
Sve učestaliji politički pritisci na nezavisne niške novinare urušavaju profesionalni kredibilitet i demokratičnost društva
Izrazita politički motivisana neravnopravnost učesnika na niškom medijskom tržištu iz godine u godinu sve je vidljivija zbog neprekidnog porasta novca iz budžeta Grada Niša usmerenog ka medijskim kućama, koji u sve većim iznosima završava na račune medija bliskih vladajućoj koaliciji. Medijima, u vlasništvu dveju porodica bliskih vlasti, Radomirović i Gašić, 2019.godine iz gradske kase dato je čak 60 miliona dinara, od ukupno 79, koliko je Grad Niš te godine izdvojio za sufinansiranje medijskog sadržaja.
Istovremeno, novinari redakcije Južnih Vesti svakodnevno trpe različite vrste pritisaka, omalovažavanja, vređanja i nepoštovanja od strane najviših funkcionera grada koji, istorijski posmatrano, počiva na borbi za dostojanstvo, pravdu i slobodu.
Zlatno doba demo(n)kratije
Motivisana primerom viših zvaničnika zemlje, gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, bivša novinarka, u nekoliko se navrata ophodila s nepoštovanjem, cinizmom i ponižavanjem prema novinarima redakcija koje kritički izveštavaju. Sudsko procesuiranje Sime Spasića, glasnogovornika Srpske Napredne Stranke i predsednika Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova i Metohije zbog pretnji upućenih Aleksandru Stankovu, novinaru Južnih Vesti deluje da je daleko od epiloga.
Politički uticaj na medije manipuliše pravcem njihovog rada, na taj način obmanjujući javnost, čije učestvovanje i odlučivanje u političkom životu u znatnoj meri određuje upravo medijska sfera. Ambiciozno stremeći ka članstvu u Evropskoj Uniji, vladajuća politička struktura ne samo da dopušta, već i podstiče medijska neprijateljstva i gotovo svakodnevno trovanje medijskog prostora čija je osnovna funkcija da omogući javnosti pristup objektivnim, obostranim i istinitim informacijama.
Sivo doba stvarnosti
Milan Zirojević, glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti navodi nekoliko vrsta političkih pritisaka. „Pre 4 godine, dok sam radio kao novinar Južnih vesti, ozbiljan pritisak bio je zloupotreba institucija za obračun sa nepodobnima. Tada je Poreska češljala Južne vesti mesecima i nisu našli ništa. Bilo je to administrativno zlostavljanja“, naglašava Zirojević.
Pored toga, dodaje da se Južne vesti etiketiraju i predstavljaju kao jednostran medij. „Danas je vid pritiska da ste „opozicioni medij“, što nije istina. Takva etiketa vid je diskreditacije nezavisne uređivačke politike. Uz to, neodgovaranje na pitanja je vid pritiska jer tako vlast jedan medij predstavlja jednostranim, iako uvek pokušamo da dobijemo i drugu stranu i odgovor nadležnih“, opisuje on.
Dušan Aleksić, docent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvu u okviru niškog Filozofskog fakulteta nabraja veliki broj oblika političkog pritiska. „Odbijanje (su)finansiranja medijskih projekata, povlačenje reklama javnih preduzeća, pretnje i ucene samo su neki od načina na koje vlastodršci vrste pritiske na direktore i urednike lokalnih medija“, objašnjava Aleksić.
Uzevši u obzir društvenu moć medija, regulisanje političkih pritisaka ovakve i drugih vrsta na medije neophodno je zemlji istinski orijentisanoj ka uvažavanju, negovanju i poštovanju demokratskih principa.
Motivi iza uticaja
O poreklu i svrsi političkih pritisaka, profesorka na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo u okviru niškog Filozofskog fakulteta, Tatjana Vulić, kaže da oni nisu ništa novo i da im je misija bila uvek ista. „Želja političkih elita da ostvare uticaje na medije nije proizvod novog doba, već postoji oduvek. Političke partije žele da svoj uticaj na javno mnjenje ostvare posredstvom medija“, objašnjava ona.
Aleksić tvrdi da se manipulacija vrši centralizacijom medijskog sistema u okviru kog mala grupa ljudi odlučuje šta će i na koji način biti prikazano. „Takvi sadržaji neretko ignorišu realnost, a javnost im, ipak, veruje i na osnovu njih formira mišljenje i stavove i postupa u skladu sa njima“, dodaje on, ističući da veliki broj građana ignoriše to da je medijski sadržaj u značajnoj meri ideološki iskonstruiran.
Evidentno je da se vlast služi političkim pritiscima na medije s ciljem da uveća sopstvenu moć, učvrsti efekat sopstvene ideologije i u maksimalnoj meri uruši kredibilnost političkim protivnicima ili delovima javnosti koji se kritički ophode prema vladajućoj strukturi. Nepodobni mediji sabotirani su u svom radu, diskriminisani i predstavljeni kao strani plaćenici i domaći izdajnici, te kao takvi bivaju etiketirani i odbačeni od velikog dela javnosti kojim se manipuliše. Netrpeljivost prema ovim medijima stalno se dodatno podstiče, što ponekada za posledicu ima čak i opravdana zabrinutost novinara njihov redakcija za sopstvenu bezbednost. Vidosav Vitko Radomirović, vlasnik televizije Belami, Narodnih Novina i direktor Niške televizije i ujedno član Upravnog odbora niškog fudbalskog kluba „FK Radnički Niš“, inače osoba bliska vladajućoj stranci u Nišu, nije iskazao želju da prokomentariše poreklo, značaj i uticaj političkih pritisaka na niške novinare.
Stopa distopije
Onemogućavanje slobodnog i dostojanstvenog rada medijskoj kući preti njenom opstanku, a neretko i demotiviše nove generacije da se bave novinarstvom. Etiketiranje i diskreditovanje umanjuju popularnost, a manjak popularnosti vodi ka finansijski krajnje neizvesnoj budućnosti.
Medijsko homogena društvena zajednica izuzetno je podložna manipulaciji, obmanama i takozvanom „ispiranju mozga“ koje guši kritičku misao i oblikuje razumevanje spoljašnjeg sveta. Zbog toga, politizacija medija oduvek je na našim prostorima bila među glavnim načinima da autokratski vođa stekne neograničenu moć i pokornost.
„Politički uticaj na rad medijskih kuća ima pogubne posledice po društvo i same novinare i medije. Ono vodi ka nestajanju svih osnovnih principa i postulata profesije i urušavanje dalje vodi ka daljem urušavanju vrednosti i principa na kome je zasnovano slobodno demokratsko društvo“, kaže Vulićeva. Aleksić misli da je pitanje odgovornosti za političke pritiske u medijima kompleksno. „Kod nas sistem ne postoji, sve institucije su u službi malog broja ljudi i korupcija je duboko ukorenjena. U takvoj društvenoj klimi, nerealno je očekivati da će se neko baviti građanima i njihovim pravima“, naglašava on.
Zirojević je otkrio da postoji mnogo posledica po medijsku kuću čiji se narativ izveštavanja ne poklapa sa političkim narativom lokalne niške vlasti. „Firme, pre svega državne, neće se reklamirati kod vas. Političari vladajuće koalicije izbegavaće gostovanja i pitanja. Nadležni neće odgovarati na pitanja građana. Tu su i etiketiranja i insinuacije koje imaju za cilj da uruše kredibilitet i smanje popularnosti kod građana, kao što je perfidan narativ o stranom finansiranju i slično“, dodaje on.
U borbi sa pritiskom
Posvećenost osnovnim principima novinarstva novinare i medije pod pritiskom podstiče na borbu protiv politizacije medija. Ta borba je trajna i deluje da bi se okončala samo kada bi mediji izgubili svoju društvenu moć.
„Borba treba da se sastoji u poštovanju propisa, standarda i etičkih normi. Takođe, trebalo bi zaštiti profesiju i poboljšati uslove za rad, jer je finansijska ugroženost novinara sve veća. Možda bi bilo pametno uvesti svojevrsnu licencu za novinare. Posao novinara treba da obavljaju novinari obrazovani na fakultetima za novinarstvo, oni kojima je istina uvek na prvom mestu“, objašnjava Vulićeva.
Aleksić ističe da je ključno obezbediti finansijsku nezavisnost medija. „Međutim, pored toga, neophodno je da se novinari i urednici stalno podsećaju osnovnih postulata koji se odnose na kodeks struke i da pronađu način da se izbore sa autocenzurom koja sprečava novinare da se odupru političkim pritiscima“, dodaje on.
Zirojević je saglasan i pojašnjava da su finansijska nezavisnost i odanost standardima i etici profesije ključni načini sprečavanja političkih pritisaka.
„Mi se oslanjamo na entuzijazam i profesionalnost svojih kolega, na volju da se služi javnom interesu, opštem dobru, svom gradu i Srbiji. Politički pritisci slabe novinare podstiču na samocenzuru, ali kod jakih, izoštravaju novinarsku glad i dostojanstvo“, ističe Zirojević govoreći o svojoj redakciji. Političko kontrolisanje medija posredstvom niza sredstava političkih pritisaka sa ciljem da vladajuća koalicija znatno utiče na formiranje mišljenja javnog mnjenja ne samo da ugrožava rad kritički nastrojenih niških novinara i medijskih kuća, već i doprinosi lakšem urušavanju demokratskih vrednosti i principa unutar društva.
Milica Milenković 898 